Ako čitaš ovaj blog post znači da je 2021. počela, i da je 2020 sada iza nas, a i takođe da čitaš januarski blog post. Nadam se da si dobro i spreman/a za nove pobede i prilike koje nosi ova godina, možemo mi to! Zato, srećna 2021 godina!

Za prvi blog post u 2021. sam pažljivo birala temu i želela sam da bude nešto posebno. Kao što si mogao/la da zaključiš iz naslova, radi se o legendarnoj Fridi Kahlo. Ukoliko niste čuli za nju, nikakav problem! Smestite se udobno, pa da počnemo!

Frida Kahlo je rođena 06.07.1907. u Coyocanu, u predgrađu Meksika. Bila je treća ćerka Matilde i Wilhlema Kahloa, koji su bili njemački imigranti. Fridina majka je bila ljubazna i inteligentna, ali bi je Frida opisala kao proračunatu, okrutnu i fanatično religioznu. Za razliku od svoje majke, svog oca (koji je takođe bio umetnik) je u svom dnevniku opisala kao toplog, privrženog i posvećenog njenim problemima.

1913. kada je Frida imala samo 6 godina, dobila je polio, što je ostavilo posledice na njenu desnu nogu. Noga joj je bila malo iskrivljena. Kao rezultat, deca u školi su je zadirkivala. Radi toga, nije bilo iznenađujuće kada je počela da nosi duge pantalone i suknje.

Sa 15 godina Frida je u savez mladih komunista primljena je kao jedini ženski član. Specijalizovala se u oblastima prirodnih nauka jer je želela da bude doktor. Jako je volela da čita, bila je strastveni obožavalac knjiga, podržavala je društvenu pravdu i bila je ozbiljno posvećena meksičkoj kulturi i politici.

U školi je prvi put videla poznatog umetnika Diega Riveru, koga je ponekad zezala dok je slikao fresku zvanu ‘’ The creation’’ u Simon Bolivar amfiteatru, u okviru škole.

17. 09. 1925. kada je imala 18 godina, bila je ozbiljno povređena u sudaru između tramvaja i autobusa, dok se vraćala kući iz škole. Provela je mesec dana u bolnici crvenog krsta i tokom dugih meseci oporavka, počela je da slika. Rekla je ‘’Osećam da imam energije da uradim nešto drugo, sem da učim da postanem doktor. Bez ikakvog posebnog razmišljanja, počela sam da slikam’’.

Zato što je bila nepokretna, drveni baldahin je bio zakačen za Fridin krevet sa ogledalom koji je prekrivao skoro celu donju stranu. Na taj način je mogla da vidi sebe i bude svoj sopstveni model. Ovo je bio sam početak autoportreta koji su obeležili rad ove legendarne žene i umetnice.

O svojim autoportretima rekla je, ‘’Slikam sebe jer sam često sama i zato što sam ja subjekat koji poznajem najbolje’’. Kao umjetnica, bila je samouka, ali je pohađala časove crtanja kod Fernanda Fernandeza, koji je radio printove za reklame i čiji je studio bio blizu njene škole.

Frida Kahlo je opet naletela na Diega Riveru 1927. Diego Rivera je bio zadivljen njenom odlučnošću i strašću, bio je očaran njenom umetnosti. Ohrabrio ju je da se ostvari u karijeri umetnika, a uskoro je i postao jedan od stalnih posetilaca Fridinog doma. Vremenom, zaljubili su se jedno u drugo. Na njegovom muralu ”The balad of the revolution” naslikao je Fridu u crvenoj bluzi sa zakačenom zvezdom na njoj, i sa oružjem koje je spremno za revoluciju.

1927 Frida se pridružila mladim komunistima, 1928. je postala član meksičke komunističke partije.

21. 08. 1929. Frida i Diego se venčavaju, on je imao 42 godine, dok je ona imala samo 22. Njeni roditelji nisu odobravali taj brak, i bili su protiv njega. Kao par bi ih nazivali ”slon i golubica”. Pre nego što se udala, Frida je nosila mušku odeću, na taj način je želela da iskaže svoju nezavisnost. Sa Diegom je to bilo potrpuno drugačije. Nosila je bogate, dekorisane i šarene haljine. Takav način oblačenja je postao njen svakodnevni stil, jer su duge suknje prekrivale njenu kraću desnu nogu.

1930. Diego dobija ponudu da naslika mural u Sjedinjenim Američkim Državama, i tog novembra Frida i Diego se sele u San Francisko. Kasnije te godine, Fridina trudnoća biva prekinuta radi posledica od saobraćajne nesreće koju je doživela 1925. Takođe, i bolovi radi kraće noge su postali više problematičniji.

1932. Frida i Diego se sele u Detroit, i u julu te godine Fridina druga trudnoća je završila pobačajem. Taj nesrećan događaj je zabeležila slikom koju je sama lično slikala – ”Henry Ford hospital”. Nakon toga, oni se sele u New York, gde Diego dobija ponudu da naslika mural. U tim momentima, Frida želi da se vrati u Meksiko, dosta joj je Amerike i amerikanaca.

Sa druge strane, Diego je bio očaran zemljom i želeo je da ostane u Americi. Na osnovu tih događaja, nastala je poznata Fridina slika zvana ”My dress hangs there”, koju je kasnije završila u Meksiku. Njen pogled na amerikance se može videti u simbolici društvenog propadanja i ljudskih vrednosti koji su prikazani na slici.

Ironično, Diegov ugovor u New Yorku je bio otkazan zato što je na muralu koji je naslikao bilo lice Lenjina, tadašnjeg lidera Rusije i boljševika.

Nažalost, 1934. Frida je imala treći pobačaj, i njena desna noga je bila operisana, gde joj par prstiju bivaju odstranjeni. Te iste godine, Frida napušta svoj dom posle saznanja o preljubi između svoje mlađe sestre Kristine i Diega. Nekoliko meseci, Frida je živela u svom stanu u centru Meksika. Ali, 1936. dolazi do pomirenja između Fride i Diega, i ona se vraća u svoj porodični dom, ubrzo nakon toga je imala drugu operaciju stopala.

Kasnije te iste godine, usledio je španski civilni rat, u kome je Frida bila jedan od učesnika. 1937. Meksiko je odobrio utočište ruskom revolucionaru Leon-u Trotsky-u. Kada su Leon i njegova porodica došli u Meksiko, upoznali su Fridu u čijoj su kući bili smešteni i čija je kuća poznata kao Plava kuća. Nakon toga, usledila je kratka afera između Fride i Leona, a kada je njihova veza završila ona mu je poklonila sliku.

1938. desila se prva Fridina izložba u New Yorku. Bila je veoma uspešna. Fridini radovi su bili rađeni na osnovu ličnog iskustva. Nije mogla razumeti kako bi drugi mogli ceniti njene radove. Ipak, poznati glumac Edward G Robinson je naručio 4 njene slike, svaka od slika je koštala po 200$. Frida je tu videla priliku. ”Na ovaj način, ja ću biti slobodna. Moćiću da putujem i da radim šta god poželim. i neću morati da pitam Diega za dozvolu i novac.”- rekla je ona.

1939. Frida i Diego se razvode. Nakon toga, Frida je jako dugo patila od usamljenosti, i radi toga se okupirala radom. Takođe, nije želela nikakvu finansijsku podršku od bivšeg muža. ” Nikada neću prihvatiti novac ni od jednog muškarca sve dok ne umrem.”- rekla je ona. Ošišala je svoju dugu kosu na kratko, na taj način je želela da uništi ženstvenu lepotu i senzualnost kojoj se Diego tako divio kod nje. Takođe, odbacila je duge ženske suknje, i počela da nosi muška odela.

Da bi izrazila svoje ideje i osećanja Frida Kahlo je sama razvila svoj slikarski jezik. Na njenoj ogrlici možete primetiti mrtvog kolibrija čiji oblik krila simboliše njene obrve. U meksičkoj kulturi, ptica je simbol sreće. Verovatno je ta ptica za nju predstavljala nadu za bolji život posle razvoda. Ali, takođe na slici možete videti i crnu mačku na njenom levom ramenu. Crna mačka predstavlja simbol smrti i loše sreće.

Da li ona sumnja u svoj oporavak? Na njenom desnom ramenu se nalazi majmunčić, on može biti poklon od Diega Rivere, a i đavo. Da li majmunčić zateže ogrlicu oko njenog vrata, i time stvarajući više boli? Na vrhu slike se nalaze leptiri. Možda njihova metamorfoza simboliše njenu nadu da će joj se život transformisati.

1940. Frida putuje u San Francisco, u pitanju je zdravstveni razlog, bolovi u leđima. Decembra te godine Frida i Diego se venčavaju po drugi put. Nakon toga, 1941. Frida i Diego se sele u Plavu kuću nakon smrti njenog oca Wilhelma.

Prateći internacionalnu izložbu surealizma, koja se održala u glavnom gradu Meksiku 1942. Fridina reputacija kao umetnika je počela da raste.

1943. Frida prihvata ponudu da bude profesor u školi umetnosti u glavnom gradu Meksiku. Ali umesto da radi sa gipsanim modelima i kopira Evropske ideje i stilove, ona šalje svoje studente na ulice, da traže inspiraciju u realnosti i meksičkoj svakodnevnici i životu. Nažalost, njeno zdravlje je išlo sve gore i nakon par meseci bila je primorana da drži časove u svom domu.

1945. Frida prima nacionalnu nagradu od ministarstva za javnu edukaciju. Nagradu je osvojila zahvaljujući svojoj kompleksnoj slici ”Moses”. Slika je nastala 1945. Sunce simboliše ”centar svih religija”; na gornjem delu slike se nalaze bogovi; donji središnji deo slike je ispunjen poznatim ličnostima kao što su Aleksandar Veliki, Martin Luther, Napoleon, Karl Marks, i Hitler; na donjem delu slike se nalaze ljudi koji ispunjavaju sliku sa scenama koje su povezane sa evolucijom; u središnjem delu slike se nalazi odojče Moses, čije lice liči na Diega Riveru sa trećim okom mudrosti.

Do 1946. Fridine slike su se prikazivale na većini izložbi koje su se održavale u Meksiku. Ali kasnije te godine, ona je otišla u New York na operaciju da bi ojačala svoju kičmu. Nakon operacije, ona je dovršila svoj autoportret za njenog žaštitnika, inženjera Eduarda Safu.

1948. Frida se ponovo pridružuje meksičkoj komunističkoj partiji, ali 2 godine kasnije, 1950. ponovo ide na operaciju kičme, i to ne jednu nego 9, nakon čega je provela 9 meseci u bolnici.

Nakon operacija 1950., počela je ponovo slikati 3 sata dnevno koristeći specijalni štafelaj koji je stajao na njenom krevetu, nakrivljen ka njoj tako da je mogla da slika iz ležećeg položaja.

Iako je još uvek bila intimna sa svojim suprugom, njene najbliže veze su bile samo sa ženama.

Nakon otpuštanja iz bolnice 1951. Frida je bila u kolicima. Bila je u jakim bolovima i pila je tablete za bolove na dnevnom nivou. Do tog trenutka njene slike su izvedene sa izuzetnom preciznošću. Ali povećavanjem doze tableta za bolove, to je počelo da utiče na smirenost i preciznost njene ruke, što je rezultiralo da potezi njenom četkicom budu sve labaviji, grubi i skoro neobazrivi.

1953. Lola Bravo u svojoj galeriji organizuje Fridinu prvu samostalnu izložbu u Meksiku. Frida je tada bila jako lošeg zdravstvenog stanja i insistirala je da prisustvuje na noć otvaranja. U galeriju je postavljen krevet specijalno za nju, i dovezena je ambulantom hitne pomoći. Ali kasnije te godine, radi jakih bolova Fridina desna noga biva amputirana do ispod kolena, radi čega je pala u tešku depresiju. Uprkos tome, to je nije sprečilo da slika. Njen rad je postao propagandski nastrojen, više nego prijašnjih godina, ukazujući na skoro pa religiozni pogled na komunizam.

Fridin kraj se približavao, i 1954. razbolela se od pneumonije. Ali 02. 07. 1954. za vreme svog oporavka i protiv saveta doktora, Učestvovala je u demonstracijama protiv smenjivanja vlade Gvatemale od strane CIA, Jacoboa Arbenza. ”Amputirali su mi nogu pre 6 meseci, dali su mi vekove mučenja i od tog momenta izgubila sam svoje razloge za životom. Stalno želim da se ubijem. Diego je jedini koji me odvraća od toga, zbog mog sujetnog razmišljanja misli da bih mu nedostajala.”

Noći 12. jula Frida Kahlo je bila u ekstremnim bolovima i umrla je sledećeg jutra. Poslednje reči u njenom dnevniku kažu, ”Nadam se da je odlazak radostan. I nadam se da se više nikad neću vratiti.” Njena njegovateljica kaže da je Fridi bilo prepisano maksimalno 7 tableta za bolove. Ona je uzimala 11. Autopsija nije rađena i tog popodneva njen kovčeg je postavljen u predvorju palate likovnih umetnosti u Meksiku, koja je bila pod stražom. Kao i mnoga od njenih pojavljivanja u javnosti, i ovo poslednje pojavljivanje je bilo uznemirujuće.

Sa odobrenjem njenog supruga, na njenoj sahrani su se pojavili i njen prijatelji političari koji su pokrili njen kovčeg sa crvenom zastavom, koja je na sebi imala čekić, srp i zvezdu. Ovaj čin je isprovocirao negodovanje javnosti. Tog popodneva 14. jula više od 600 ljudi je odalo počast ovoj umetnici. Telo slavne umetnice je nošeno kroz grad pa sve do krematorijuma. Nakon počasnih govora, kremirana je. Njen pepeo odložen je u prekolumbijsku vazu koja se danas nalazi u Plavoj kući.

4 godine kasnije, u skladu sa željama Diega Rivere, koji je preminuo 1957. u domu Fride Kahlo u Plavoj kući, kuća je pripala meksičkoj naciji i otvorena je kao muzej.

Frida Kahlo je danas najznamenitija žena, čija je žudnja za životom bila usmerena ka ideji da bude iskrena, i da bude ono ko jeste. Njena umetnička dostignuća su najbolje opisana kroz reči njenog supruga i umetnika Diega Rivere ”Ona je prva žena u istoriji umetnosti i lečenja koja, sa apsolutnom, beskompromisnom iskrenošću, čak i nepristrasnom okrutnošću, govori o opštim i isključivim temama, koje veoma utiču na žene.”

Ona je inspirisala i nastavlja da inspiriše mnoge umetnike.

Za kraj, nekoliko zanimljivih činjenjica:

• Za svoj život je naslikala preko 150 slika
• Njena slika ”The broken column” je inspirisala Jean-Paul Gaultier da napravi kostim za Millu Jovovich za film ”5th element”
• Napravljeni su filmovi o njoj, uključujući film ”Frida” sa Selmom Hayek
• Knjige i muzika su pravljeni u njenu čast
• Upoznala je Pikasa, od kojeg je dobila na poklon minđuše

Da li ste uživali u današnjem blog postu?

Stigosmo skoro do kraja ovog blog posta. Ovaj blog post predstavlja kratki hronološki sažetak ove legendarne umetnice. Ono što možemo naučiti iz života Fride Kahlo je koliku je ona ljubav gajila prema umetnosti i kreiranju, da je u najvećim bolovima i u najtežim životnim momentima slikala. Nikada nije odustala. Da je uvek bila ono što želi i ko jeste, i da nije slušala druge. Sledila je svoj umetnički stil, i to je ono što je izdvaja u moru drugih umetnika.

Hvala na čitanju!

Hvala što ste izdvojili vreme za čitanje ovog blog posta. Cenim to! Slobodno ga podelite sa prijateljima. Ako želite još slikarskih saveta, nastavite da pratite blog i prijavite se na newsletter.

Uživajte u slikanju!

Izvori fotografija: mexicanartwork.com, danitaart.blogspot.com, vi.sualize.us